U vi\u0161im razredima gimnazije imali smo predavanja iz psihologije koju nam je predavao mlad profesor, visok dva metra. Stalno nas je provocirao i mislili smo da nas vrije\u0111a, ali od njega smo najvi\u0161e nau\u010dili: on nam je pokazao kako mo\u017ee da se otkrije izgubljeni predmet i ako ga ne vidimo i ne znamo \u0111e je. U rukama je dr\u017eao dvije \u017eice od to\u010dka bicikla koje su bile savijene u obliku velikog slova L latinice. Jednu \u017eicu je dr\u017eao u jednoj ruci i drugu u drugoj, postavio ih je u horizontalni polo\u017eaj, i\u0161ao po razredu i njihovim tresenjem odre\u0111ivao ko od nas ima loptu, fiondru, pra\u0107ku, no\u017e i sli\u010dno. Bio je vrhunski osposobljen i skoro uvijek je otkrivao sakriveni predmet. Tokom otkrivanja zabranjenih rekvizita meni je pokazao da u desnom d\u017eepu imam pra\u0107ku, koju sam imao vezanu ispod koljena. lako je pogodio, ja nijesam priznao, da drugi, ne saznaju \u0111e je skrivam od kontrole profesora, jer su ti rekviziti bili zabranjeni. Pregledao je moj desni d\u017eep, pra\u0107ku nije na\u0161ao, mahnuo je glavom i oti\u0161ao, jer je to za njega bio neuspjeh: nije ni ra\u010dunao da sam ja pravi uzrok njegovom neuspjehu. <\/p>\n\n\n\n
Moj slu\u010daj je profesora motivisao da nam objasni da istrument mo\u017ee i da pogrije\u0161i, ali da i pored toga predstavlja sredstvo koje se od davnina upotrebljava za tra\u017eenje razli\u010ditih izgubljenih predmeta, podzemnih prostorija, zatrpanih kanala, zakopanih kablova, podzemnih voda, razli\u010ditih ruda, da ne nabrajam. Takva mjerenja se upotrebljavaju na mjestima \u0111e se sa drugim instrumentima nije moglo pomo\u0107i, kao \u0161to je profesor dao primjer iz Amerike i tra\u017eenja podzemnih elektri\u010dnih kablova za koje nije postojala dokumentacija, tra\u017eenje ruda i sli\u010dno. Ponovo nas je upozorio da te mjerne naprave treba dobro savladati, jer mogu da pogrije\u0161e, posebno u slu\u010daju da nijesmo dovoljno trenirali. Rekao je jo\u0161 ne\u0161to, \u0161to tada nijesam mogao razumjeti, da onaj koji mjeri mora da bude u psihofizi\u010dkom stanju potrebnom za takav posao. Dodao je da takvih naprava za tra\u017eenje raznih stvari ima vi\u0161e, posebno muje bio blizak neki predmet obje\u0161en o koncu i nastavio da predaje materiju iz psihologije. <\/p>\n\n\n\n
Nas nekoliko istra\u017eiva\u010da, traga\u010da za izgubljenim predmetima, poslije \u0161kole tra\u017eilo je \u017eice od bicikla po razli\u010ditim radionicama, ali ih nijesmo na\u0161li; problem je rije\u0161ila na\u0161a koleginica koja je od oca donijela \u017eice i tako nam omogu\u0107ila da napravimo L antene. Taj instrument je bio osjetljiv i dobro je reagovao na na\u0161a postavljena pitanja: mu\u010dilo nas je samo to \u0161to nijesmo znali \u0161to treba da mjerimo, pa smo brzo odustali od istra\u017eivanja i sve skupa zaboravili. Na kraju gimnazije jedan mi je prijatelj iz starije generacije ponudio knjigu “Radiostezija” u kojoj su bili opisani skoro svi takvi instrumenti: posebno poglavlje je opisivalo razli\u010dite instrumente starog Egipta.<\/p>\n\n\n\n
L ANTENA i BIOTENZOR<\/strong><\/p>\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/books.life-cosmic.eu\/wp-content\/uploads\/2023\/07\/bajalice-2.jpg\")
<\/a><\/figure>\n<\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"